BAZENUNS.RS

 

Sudski procesi

U nastavku možete naći informacije o sudskim procesima koji su podržani od strane NUNS-a u okviru projekta – Besplatna pravna pomoć.

 


1. Dušan Stojić, Nenad Nenković i Milorad Bošnjak protiv Jelke Jovanović, Miomira Brkića i Nadežde Gaće – parnični i krivični postupak


Dušan Stojić, Nenad Nenković i Milorad Bošnjak, nekadašnji novinari Večernjih novosti, podneli su krivičnu prijavu protiv članova Izvršnog odbora NUNS – a: Jelke Jovanović, Miomira Brkića i Nadežde Gaće. Krivičnom prijavom članovima izvršnog odbora NUNS – a je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela Lažno prijavljivanje. Podnošenje ove krivične prijave je usledilo kao reakcija novinara na krivičnu prijavu koju je rukovodstvo NUNS – a još 2009. godine podnelo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije protiv NN lica, odgovornih lica i novinara u Radio televiziji Beograd, Radio televiziji Novi Sad, dnevnim listovima Politika i Večernje novosti i dr., zbog krivičnog dela Organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina iz člana 145 Krivičnog zakonika SRJ. Kao prilog uz krivičnu prijavu priložena je interna publikacija „Dosije NUNS“ u kojoj su citirani delovi, između ostalog, i tekstovi Dušana Stojića, Nenada Nenkovića i Milorada Bošnjaka. Tekstovi nisu bili dostavljeni sa namerom da se sudu sugeriše da su autori tekstova odgovorni za krivična dela, već kao dokaz uz pomoć kojeg bi se mogla utvrditi linija odgovornosti za krivično delo, koje su za vreme ratnih godina, po oceni NUNS – a, vršili pojednici. Tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja Jelke Jovanović, Miomira Brkića i Nadežde Gaće, pa su Stojić, Nenković i Bošnjak preuzeli samostalno krivično gonjenje.

Podsetimo, u novembru 2007. godine u Dubrovniku je održana regionalna konferencija čija je glavna tema bila odgovornost ratnohuškačkih medija. Na toj konferenciji su prvi put u prisustvu javnosti, razgovarali tužioci za ratne zločine i predstavnici medija. Izvršni odbor NUNS - a je, podstaknut ovom konferencijom, 2009. godine doneo jednoglasnu odluku da se Tužilaštvu za ratne zločine podnese krivična prijava protiv NN lica zbog krivičnog dela organizovanja i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina. Nakon podnošenja krivične prijave je pokrenut pretkrivični postupak s ciljem da se ispitaju navodi iz krivične prijave, prouče okolnosti krivičnog dela, individualizuje odgovornost za njegovo izvršenje. Ovom temom se bavilo i Tužilaštvo za ratne zločine i to kroz svoju studiju Reči i nedela – Pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u medijima u Srbiji 1991 ̶ 1992, autora Ivana Boljevića, Đorđa Odavića, Vladimira Petrovića, Svetislava Rabrenovića, Bogdana Stankovića, Jasne Šarčević Janković, Novaka Vuča i Milice Vukotić gde su detaljno opisani svi razlozi zbog kojih je krivična prijava podneta, ali i tok postupka po toj prijavi.

Nakon izvedenih dokaza u postopku protiv Jelke Jovanović, Miomira Brkića i Nadežde Gaće, Osnovni sud u Beogradu je u februaru 2014. god. odbio optužni predlog Stojića, Nenkovića i Bošnjaka uz obrazloženje da ne postoji dovoljno dokaza da su članovi Izvršnog odbora NUNS – a učinili krivično delo koje im je stavljeno na teret. Tužici su blagovremeno izjavili žalbu protiv rešenja kojim je odbijen njihov optužni predlog.


Istovremeno, Bošnjak, Nenković i Stojić su podneli i tužbu za nakandu štete zbog povrede časti i ugleda protiv istih lica. Povreda je, po oceni tužilaca, učinjena podnošenjem krivične prijave Tužilaštvu za ratne zločine. Prvostepeni postupak još uvek nije okončan.

 

U maju 2014. god. Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo presudu Osnovnog suda u Beogradu. Osnovni sud u Beogradu je u ponovnom postupku utvrdio da nema mesta optužbi jer ne postoje dokazi da su okrivljeni znali da tužioci nisu izvršili predmetno krivično delo.


Kasnije u maju okrivljenima je dostavljeno Rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je ukinuto rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu, sa obrazloženjem da se stav prvostepenog suda da okrivljeni nisu znali da oštećeni nisu izvršili krivično delo organizovanje i podsticanje na izvrsenje genocida i ratnih zločina (tzv „ratno huškanje“), ne može prihvatiti s obzirom da su okrivljeni izjavili da nisu podneli krivičnu prijavu iz razloga da bilo ko ode u zatvor već da su želeli da pokažu da se i u slučaju ratnih okolnosti može poštovati standard u izveštavanju i da spreče neku naknadnu zloupotrebu medija, iz čega, po shvatanju Višeg suda u Beogradu, proizlazi da su okrivljeni znali da ostećeni nisu izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret krivičnom prijavom za tzv „ratno huškanje“. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Na sledećem ročištu sva tri okrivljena su ostala pri svojim ranijim iskazima. U julu 2015. godine okrivljeni su primili rešenje kojim se obustavlja krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno u julu 2015. god.

 

 Povodom parnice za nakandu štete zbog povrede časti i ugleda Prvi osnovnog suda u Beogradu od 28.05.2015. godine doneo presudu kojoj je obavezao Nezavisno udruženje novinara Srbije da da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i to svakom tužiocu po 200.000,00 dinara (Dušanu Stojiću, Nenadu Nenkoviću i Miloradu Bošnjeku). Nezavisno udruženje novinara Srboje je blagovremeno podnelo žalbu na pomenutu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

 

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući o žalbi tuženog doneo 05.05.2016. presudu kojom je preinačio odluku prvostepenog suda i obavezao tuženog da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od po 50.000,00 dinara svakom tužiocu. Apelacioni sud je utvrdio da nisu učinjene bitne povrede obredaba parničnog postupka na koje pazi po službenoj dužnosti, kao ni one na koje se tuženi poziva u žalbi. Takođe, Apelacioni sud je utvrdio da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo u pogledu osnova odgovornosti tuženog za nematerijalnu štetu ali da odlučujući o visini novčane naknade nije pravilno primenio materijalno pravo, te je Apelacioni sud obavezao tuženog da nadoknadi štetu u navedenom iznosu (50.000,00 svakom tužiocu).

 

Predmet je pravnosnažno okončan.


2. Đorđe Vukadinović protiv Svetislava Basare, Zorana Panovića i Društva za novinsko izdavačku delatnost Dan graf d.o.o.

 


Đorđe Vukadinović je u maju 2010. godine podneo tužbu za nakandu štete zbog povrede časti i ugleda protiv Svetislava Basare, Zorana Panovića i Društva za novinsko izdavačku delatnost Dan graf d.o.o. Vukadinović je u tužbi naveo su u kolumni pod nazivom Dvogodišnjica, čiji je autor Svetislav Basara objavljene izmišljene, uvredljive, neproverene i apsolutno netačne informacije o njemu. Basara se u svojoj kolumni osvrnuo na dešavanja u protekle dve godine od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, na sam taj događaj i zapitao se kakve su dalje perspektive. Đorđe Vukadinović jeste spomenut u kolumni zbog čega je i podneo tužbu. Za sporan deo kolumne tvrdi da se sastoji od neistinitih informacija koje su mu grubo povredile dostojanstvo, ugled, čast i prava ličnosti, zbog čega on trpi teške duševne bolove, a javnosti je osujećeno pravo da bude istinito obaveštena. Sporni deo kolumne glasi: „... istog dana se rulja huligana, koju je Udba spontano organizovala, trijumfalno osvetila Prištini demoliranjem Beograda. Patriotske snage su podržale i opravdale demoliranje, a Vukadinović i Antonić, udarne tekstualne pesnice Koštuničine hunte, dali su se, jedan na tipovanje ʻindividua koje kod kuće drže američke zastaveʼ, a drugi na usmeravanje pravednog rušilačkog besa na televiziju B92...“.
Početkom maja 2013. godine doneta je presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev Đorđa Vukadinovića. Svetislav Basara je obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom „Dan graf“ d.o.o. Beograd je obavezan da objavi pravnosnažnu presudu Višeg suda u Beogradu, dok je zahtev za naknadu nematerijalne štete protiv Zorana Panovića i „Dan graf“ d.o.o. Beograd odbijen u celosti. Sredinom maja meseca uložena je žalba na presudu. 

 

U ovoj pravnoj stvari sud je utvrdio da je sporni tekst čiji je autor tuženi Svetislav Basara, zapravo njegov vrednosni sud.
Međutim, sud je kao razlog za donošenje presude naveo da je tuženi Svetislav Basara postupao u suprotnosti sa odredbom čl. 3 st. 1 Zakona o javnom informisanju jer nije kontaktirao sa tužiocem u cilju provere svojih navoda. Dakle, sud je stao na stanovište da je tuženi Svetislav Basara bio u obavezi da proveri svoj vrednosni sud kod tužioca.


Važno je napomenuti da se dužna novinarska pažnja odnosi isključivo na informacije koje predstavljaju činjenične iskaze, te nikakvo ispitivanje ili vrednosna provera vrednosnih sudova u bilo kom vidu nije ono što se može zahtevati od novinara, u ovom slučaju od tuženog, budući da vrednosni sudovi sami po sebi ne mogu biti istiniti ili neistiniti.


Prvostepeni sud u pobijanoj presudi uopšte nije uzeo u obzir činjenicu da je tužilac Đorđe Vukadinović pored toga što predaje na Filozofskom fakultetu u Beogradu i glavni i odgovorni urednik „Nove srpske političke misli“ – časopisa za političku teoriju i društvena istraživanja, politički analitičar, kolumnista, autor više publikacija i naučnih radova iz oblasti političkih nauka, te samim tim i aktivno učestvuje u analizi političkih i društvenih dešavanja putem medija i na druge načine koje njegove ideje, mišljenja i analize čine dostupnim javnosti, čime tužilac nesumnjivo ulazi u red javnih ličnosti koje učestvuju u javnim debatama.
Takođe, sud uopšte nije cenio činjenicu da je tužilac objavio tekst „Slatka mala okupacija“ gde se bavi pitanjem ko „...još uvek čuva malu američku zastavicu kojom namerava da maše prilikom ulaska američkih trupa u Beograd...“, što potvrđuje tačnost informacija na kojima je zasnovan vrednosni sud tuženog Svetislava Basare.


Ovako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje je direktno uzrokovalo da prvostepeni sud pogrešno primeni materijalno pravo i to odredbe Zakona o javnom informisanju koje se odnose na dužnu novinarsku pažnju i odgovornost tuženih za štetu, ali i Ustavne odredbe i odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ratifikovanom Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (”Službeni list SCG” - Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005) koje se odnose na slobodu izražavanja.


U januaru 2015. Apelacioni sud preinačio je prvostepenu presudu kojom je obavezao Basaru da nadoknadi Vukadinoviću štetu koju mu je prouzrokovao objavljivanjem teksta ,,Dvogodišnjica” i tužbeni zahtev u celosti odbio kao neosnovan.


Predmet pravosnažno okončan.


3. Zorica Brunclik protiv Gordane Suše i dr.


Pred Višim sudom u Beogradu je u toku parnični postupak povodom tužbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete koju je Zorica Brunclik podnela protiv Gordane Suše i drugih lica.
Zorica Brunclik svoj tužbeni zahtev zasniva na činjenici je krajem oktobra 2000. godine štrajkački odbor Ujedinjenog granskog sindikata RTS-a Nezavisnost, održao konferenciju za štampu koju je preneo RTS. Na navedenoj konferenciji je prema navodima iz tužbe izneta netačna informacija da je Zorica Brunclik za samo dve pesme od RTS-a dobila honorar od preko 2.000.000,00 dinara.
U tužbi je Gordana Suša označena kao v.d. glavnog i odgovornog urednika u vreme emitovanja priloga, međutim, prema njenom iskazu, Gordana Suša je do 1991. godine radila u RTS – u kao zamenik glavnog i odgovornog urednika i kao urednik. U vreme održavanja konferencije nije bila zaposlena u RTS – u niti je tamo obavljala bilo kakvu funkciju. Tri godine nakon ovog događaja je imenovana za glavnog i odgovornog urednika informativnog programa RTS – a.

 

Iako je tužba podneta 2001. godine, tek je u avgustu 2015. godine sud odbio tužbeni zahtev kao neosnovan jer je usvojio prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani Gordane Suše. 

 

Tužilja je uložila žalbu protiv presude, a u januaru 2016. godine Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu kojom je potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu i izjavljenu žalbu odbio kao neosnovanu.


Predmet je time pravnosnažno rešen.

 


4. Vjekoslav Radović protiv Ivane Jovanović, NUNS –a, Nadežde Gaće i Jelke Jovanović

 

Pred Prvim Osnovnim sudom u Beogradu je u toku parnični postupak za nakandu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda tužioca Vjekoslava Radovića. Razlog zbog kojeg je podneo tužbu jeste tekst pod nazivom Ratnici drugog ešalona, čija je autorka Ivana Jovanović. Tekst je NUNS objavio u svojoj internoj publikaciji Dosije o medijima, a publikaciju su uredile Nadežda Gaće i Jelka Jovanović. Vjekoslav Radović u tužbi tvrdi da su mu objavljivanjem teksta koji sadrži niz neistina o njegovoj prošlosti povređeni čast i ugled. Sporan je sledeći deo teksta: Bez sumnje, delo službi bezbednosti jeste i vukovarska priča o džakovima sa leševima 41 bebe. Tu vest je objavio tadašnji dopisnik Agencije Rojters Vjekoslav Radović (u periodu posle oktobarskih promena 2000. šef informativne službe Demokratske stranke Srbije), a zbog demantija koji je sutradan usledio njemu je u toj kući uručen otkaz...
Vjekoslav Radović je tokom posupka istakao da nije autor sporne vesti i osporavao je činjenicu da je dobio otkaz od strane Agencije Rojters, već je sa tom agencijom potpisao sporazumni prestanak radnog odnosa i to na svoju inicijativu.
U martu 2013. god. je nakon izvedenog dokaznog postupka doneta presuda kojom se delimično usvaja tužbeni zahtev Vjekoslava Radovića. Presudom su Ivana Jovanović, NUNS, Nadežda Gaće i Jelka Jovanović obavezani da Vjekoslavu Radoviću naknade nematerijalnu štetu u iznosu od 300.000 rsd sa zakonskom zateznom kamatom. Istog meseca je uložena žalba na ovu presudu. Godinu dana kasnije Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo presudu Višeg suda jer u prvostepenom postupku nije utvrđen tačan datum objavljivanja članka od čega zavisi blagovremenost podnete tužbe. 

U međuvremenu, tužilac je dostavio uverenje Službenog glasnika RS da je Dosije o medijima br. 28, u kojem je objavljen sporni članak, štampan 12.6.2009. godine što ovu tužbu čini blagovremenom.

 

Početkom septembra 2015. godine tuženima je dostavljena presuda kojom je tužiocu dosuđena naknada štete u iznosu od 200.000 rsd sa zzk od 18.6.2015. god. do konačne isplate kao i troškovi parničnog postpuka u iznosu od 78.000 rsd. U zakonskom roku tuženi su izjavili žalbu protiv navedene presude. U narednom periodu očekuje se odluka Apelacionog suda.

 

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući o žalbi tuženog doneo 20.01.2016. presudu kojom je preinačio odluku prvostepenog suda i obavezao tuženog da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od po 100.000,00 dinara tužiocu. Apelacioni sud je utvrdio da nisu učinjene bitne povrede obredaba parničnog postupka na koje pazi po službenoj dužnosti, kao ni one na koje se tuženi poziva u žalbi. Takođe, Apelacioni sud je utvrdio da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo u pogledu osnova odgovornosti tuženog za nematerijalnu štetu ali da odlučujući o visini novčane naknade nije pravilno primenio materijalno pravo, te je Apelacioni sud obavezao tuženog da nadoknadi štetu u navedenom iznosu.

 

Predmet je pravnosnažno okončan.

 

 

5. Dragan Tomić protiv Radiodifuznog preduzeća B92 i Verana Matića

 

Dragan Tomić je Višem sudu u Beogradu podneo tužbu protiv RDP B92 i Verana Matića radi naknade nematrijalne štete zbog povrede časti i ugleda. U tužbi se navodi da su tuženi povredili njegovu čast i ugled plasirajući vest pod nazivom Kolubara finansirala snimanje filma. Naime, prema rečima tužioca, u informativnoj emisiji Vesti na TV B92 objavljena je informacija koja glasi: Dok je Dragan Tomić bio generalni direktor Kolubare, ovo državno preduzeće je finansiralo film Uslovna sloboda u kojem je igrao njegov sin, piše Blic. Istog dana, nakon što je dematovao tu vest, ona više nije usmeno izgovorena – demanti je objavljen na web sajtu B92, ali jeste ostala kao vest u kajronu i u toj formi prikazana u drugim informativnim emisijama Vesti koje su prikazane nakon upućenog demantija. Sud je utvrdio da na TV B92 u Vestima nije pročitana sporna informacija, ali da ona jeste ostala u kajronu kako je to tužilac isticao tokom postupka. Obe strane su se žalile na ovu presudu, međutim, Apelacioni sud je početkom septembra je potvrdio u delu u kojem je dosuđena nakanda štete tužiocu u visini od 100.000, 00 dinara.

 

Postupak pravosnažno okončan.

 


6. Nikola Sandulović protiv Društva za novinsko izdavačku delatnost Dan graf d.o.o., Zoran Panović i Ivana Pejčić

 

Nikola Sandulović je početkom 2010. godine, pred Višim sudom u Beogradu, pokrenuo pranični postupak radi naknade nematerijalne zbog povrede časti i ugleda protiv Društva za novinsko izdavačku delatnost Dan graf d.o.o., Zorana Panovića i Ivane Pejčić.
Prema navodima iz tužbe prava Nikole Sandulovića su povređena jer je u dnevnom listu Danas online objavljen tekst Ivane Pejčić pod nazivom Potraga za kolima atentatora. Sandulović smatra da je prikazan kao lice koje obavlja sumljive poslove koji su motiv atentata i u kome tuženi iz svojih dobro upućenih izvora tvrdi da je tužilac dobro upoznat sa delatnostima srpskog podzemlja, a da je on stavljen u kontekst iz koga se može zaključiti da je pokušaj ubistva tužioca zapravo obračun kriminalaca, a ne pokušaj ubistva svojevremeno javne poznate ličnosti i jednog od bliskih saradnika pok. premijera Zorana Đinđića.
Krajem 2012. godine je doneta presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev Nikole Sandulovića, pod obrazloženjem da Ivana Pejčić nije dokazala svoje navode iz teksta, te su tuženi obavezani da tužiocu uplate iznos od 100.000,00 dinara. Apelacioni sud u Beogradu je 2013. godine doneo presudu kojom se ukida presuda Višeg suda u Beogradu i kojom se predmet vraća tom sudu na ponovno suđenje. Apelacioni sud u Beogradu naročito insistira na tome da treba razdvojiti vrednosne sudove i činjenice, kao i da treba uzeti u obzir sve informacije koje su navedene u tekstu.

 


7. Đorđe Vukadinović protiv Milice Jovanović, Zorana Panovića i Društva za novinsko izdavačku delatnost Dan graf d.o.o.

 

Milica Jovanović je autorka teksta Moj obračun s njima, koji je objavljen u dnevnom listu Danas, odnosno u dodatku Beton, čiji je osnivač Dan graf d.o.o, a Zoran Panović glavni i odgovrni urednik. Đorđe Vukadinović je podneo tužbu protiv sva tri navedena lica, jer su mu, prema navodima iz tužbe objavljivanjem teksta povredili dostojanstvo, ugled, čast i prava ličnosti, zbog čega trpi intenzivne duševne bolove. Sproni deo teksta glasi: „...piše Đorđe Vukadinović, kriptofašistički analitičar (Nova srpska politička misao), u svojoj kolumni „Nametanje genocida“ (Politika. 29.3.2010.)... Prvostepeni postupak je još uvek u toku.

 

 

8. Đoković Momir, Maričić Saša, Rašević Zoran protiv Ringier Axel Springer d.o.o.

 

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu je u toku parnični postupak za nakandu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu novinara Đoković Momira, Maričić Saše i Rašević Zorana. Oni su bili zaposleni u Ringier Axel Springer d.o.o., međutim u februaru 2011. godine je poslodavac doneo rešenje kojim se tužiocima, svakom pojedinačno, otkazuju ugovori o radu usled prestanka potrebe za radom zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena koji su nastupili kod poslodavca. Pre otkaza ugovora o radu tužioci su potpisali Aneks ugovora o radu kojim im je promenjeno radno mesto. Ubrzo nakon toga, njihova nova radna mesta su ukinuta, a oni su proglašeni tehnološkim viškom.

Izveštaj je sačinila advokatica Kruna Savović

Decembar, 2015. god.

civil rights defenders