BAZENUNS.RS

 

Pravni saveti

Baza pravnih saveta je otvorena i potpuno pretraživa baza u kojoj su sadržana pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama, kao i odgovori advokata. Saveti su novinarima i drugim medijskim radnicima pruženi u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.

 

Na ovoj strani, pretraga pravnih saveta moguća je na osnovu ključnih reči / zadatih tagova (desno).

Odgovarajući na potrebe svog članstva, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku donatorskih organizacija od 2009. godine pružalo pravne savete svojim članovima od kada i datiraju podaci u bazi.

Baza podataka namenjena je prvenstveno novinarima ali i ostalim zainteresovanim posetiocima.

Zamišljena je kao resurs koji se redovno ažurira novim pitanjima i odgovorima.

Svaki vaš komentar ili primedba u vezi Baze pravnih saveta je dobrodošla.

 

Novinari ili medijski uposlenici, pravni savet u vezi sa profesionalnim ili radnim pravima i obavezama mogu dobiti popunjavanjem on-line formulara u dnu strane.

Izradu BAZE PRAVNIH SAVETA, kao i sajta BAZENUNS.RS, podržala je organizacija Civil Rights Defenders.

  • Izjave preko PR-a

    Da li je pravno osnovan stav auto kuće da prodavac automobila daje izjave za medije samo ukoliko je prisustan PR?

     

    Interna organizacija o podeli radnih zadataka u okviru pravnog lica, u konkretnom slučaju da prodavac ne može davati izjave za medije bez prisustva za to ovlašćenog lica, ni na koji način ne ugrožava prava novinara koji pravi reportažu.

    (Jun, 2011)

  • Nisu mi uplaćivani socijalno doprinosi

    Poslodavac mi nije uplaćivao socijalne doprinose od 1.1. 2003. do 31.12. 2008. godine. Poslodavac je prijavljen Poreskoj upravi.

     

    Budući da pravo na potraživanje doprinosa ne zastareva imate osnova da podnese tužbu sudu. U cilju izrade tužbe bila bi potrebna sledeća dokumentacija:
    - ugovor o radu sa svim pripadajućim aneksima,
    - obračun zarade za period kada doprinosi nisu uplaćeni
    - potvrda od PIO fonda da doprinosi nisu uplaćeni.
    (Jul, 2011)

  • Honorarni dopisnik

    Od sredine avgusta 2008. do avgusta 2009. godine bio sam honorarni dopisnik jednog medija. Po ugovoru o delu, honorare bedne i ponižavajuće isplaćivali su mi preko računa, (imam podatke o tome). Ovih dana proverio sam kod PIO Fonda da mi nisu uplaćivani doprinosi za to vreme. Poslodavac mi je poslao neke "čaršave"  koji se zovu prijava o uplati doprinosa, odneo sam to u Fond, gde su mi rekli da to nisu dokazi da su doprinosi uplaćivani i da poslodavcu prenesem da dokaze o uplatama pošalju na Fond. Gospođe iz Službe ljudskih resursa poslodavca, koje usput ne mogu danima da pohvatam na telefon, obećale su mi da će to učiniti i obavestiti me o tome.

     

    Prihodi koji se ostvaruju po osnovu ugovora o delu, odnosno pružanju konsultantskih usluga,imaju poreski tretman ostalih – drugih prihoda i podležu plaćanju poreza na dohodak građana po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana.
    Na ove prihode porez se plaća po stopi od 20%, na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbama člana 85. st. 1. do 3. i člana 86. Zakona. Ugovorena naknada koja se ostvaruje po osnovu ugovora o delu podleže plaćanju doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22%, na istu osnovicu na koju se plaća i porez na dohodak građana, po članu. 7, 12, 28. i 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U slučaju da lice sa kojim je zaključen ugovor o delu nije osigurano po drugom osnovu, na ugovorenu naknadu plaća se i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu.

    PIO Fond može da izda listing u kome se vidi da li su doprinosi plaćeni ili ne. Ukoliko nisu, a poslodavac odbije da dostavi dokaz o uplati doprinosa Fondu, sledeći korak je prijaviti tu situaciju Poreskoj upravi u opštini prema sedištu poslodavca. Poreska uprava će naložiti inspekciji da izađe na teren i ako uvidi da poslodavac zaista nije uplatio doprinose, naložiće da to uradi u određenom roku i zapretiće visokim novčanim kaznama. Ako ni ova mera ne bude delotvorna (u principu su kazne za poslodavca veće od iznosa doprinosa koji treba da uplati), imate pravo da podnesete tužbu, a to pravo ne zastareva.

    (Jul, 2011)

  • Naknada neisplaćenih zarada, poreza i doprinosa u parničnom/stečajnom postupku

    Potreban mi je pravni savet u vezi sa ostvarivanjem prava za naknadu neispaćenih zarada i pripadajućih poreza i doprinosa u parničnom i eventualnom stečajnom postupku budući da okolnosti ukazuju na to da bi se nad bivšim poslodavcem mogao pokrenuti postupak stečaja. Podneta je prijava Ministarstvu rada i socijalne politike na osnovu čega je izvršen inspekcijski nadzor, a na osnovu izveštaja inspekcije, sačinjen je predlog vansudskog poravnanja.

     

    Pravo na potrazivanje iz radnog odnosa zastareva u roku od 3 godine od nastanka obaveze. Pravo na potraživanje doprinosa ne zastareva, te biste doprinose za ovaj period mogli da zahtevate tužbom.

    Ukoliko se steknu uslovi za pokretanje stečajnog postupka poslodavca, u tom slučaju bi došlo do prekida eventualno iniciranog parničnog postupka i postupak namirenja bi bio ostvaren u stečajnom postupku. Ovo bi iziskivalo prijavu potraživanja, moguće osporavanje potraživanja od strane stečajnog upravnika u kom slučaju bi se postojanje potraživanja moralo dokazivati u parničnom postupku, te bi nakon toga usledilo namirenje koje sasvim izvesno ne bi bilo u punom iznosu zbog pravila o namirenju u toku stečajnog postupka.
    Pokretanjem parničnog postupka se prekida zastarelost prava na potražvanje neisplaćenih zarada. Na taj način biste obezbedili mogućnost potraživanja neisplaćene zarade u parničnom postupku, ali i u eventualnom stečajnom postupku.
    Sa doprinosima je situacija drugačija. Budući da pravo na potraživanje doprinosa ne zastareva ne biste bili u obavezi da pokrećete parnični postupak, već biste isti mogli da pokrenete ukoliko bi stečajni upravnik u eventualnom stečajnom postupku osporio potraživanje. Ovaj postupak bi imao za cilj utvrđivanje potraživanja.

    U oba slučaja (i za zarade- nezastarele i za doprinose), ukoliko dođe do pokretanja stečajnog postupka, vi ćete, sa ostalim stečajnim poveriocima biti u trećem (poslednjem) ispatnom redu.
    (Jul, 2011)

  • Dopisnička mafija

    Moj, a i problem mojih kolega u redakciji je dugi niz godina takozvana dopisnička mafija. Zahvaljujući našim novinama, dopisnici  imaju svoj “zlatni rudnik” iz koga uzimaju, bez pitanja i pardona (o profesionalnoj etici neću ni da govorim) sve što im je potrebno. Dopisnici velikih medija u Srbiji bukvalno kradu, ma kako to ružno zvučalo, delove naših tekstova od slova do zareza identično, izjave sagovornika, recikliraju čitave tekstove, uzimaju fotografije i nikom ništa. Kada im se kolegijalno skrene pažnja na takve pojave pozivaju se na činjenicu da je informacija javno dobro, kao da mi toga nismo svesni, i nastavljaju da zloupotrebljavaju naš rad. Lično sam se uverila više puta, proveravajući kod svojih izvora da nisu kontaktirani u vezi tekstova koje su dopisnici objavili u drugim novinama, a oni su im, navodno, sagovornici. Kada ih suočimo sa takvim činjenicama dopisnici to jednostavno ignorišu i nastavljaju da rade po starom. Neću ni pominjati štetu koju nam time dodatno nanose zatvarajući nam važne izvore, koji tako gube poverenje u nas. Posebna priča su urednici dopisničkih redakcija kojima su se neke moje kolege iz redakcije ne jednom obraćale i skretale im pažnju na takve pojave, a oni na sve to ostajali gluvi. Pokušavam da razumem zašto su ignorisali takve informacije – zato što njima treba tekst i tu za njih sve počinje i završava se, ali to je nedopustivo! Takvi urednici i “novinari” (dopisnici) valjda podležu novinarskom sudu časti ili se varam? Kako se boriti s tim?

     

    Sa pravne tačke gledišta, u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede autorskih prava, vaše kolege i vi (autori tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava nad autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su oni imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu po tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.
    (Avgust, 2011)

  • Povećanje koeficijenta

    Direktorki medijske kuće u kojoj radim honorarno od 2003. goidine, a u stalnom radnom odnosu od jula 2005. godine, pre otprilike godinu i po dana (april 2010.) podneo sam zahtev za povećanje koeficijenta za isplatu ličnog dohotka zbog promene stepena mog obrazovanja. Tom prilikom firmi sam podneo potvrdu sa fakulteta o diplomiranju i radnu knjižicu sa upisanim novim stepenom obrazovanja. Nikakav pisani odgovor nisam dobio sem negativnog usmenog, kada sam direktorki postavio pitanje kakva je sudbina mog zahteva. Zbog toga se obraćam i UO firme, koji odgovara da nije nadležan.   Pošto sam tada obavljao funkciju predsednika sindikata u firmi, odlučujem da odustanem od dalje borbe za ostvarivanje mog ličnog prava, jer sam smatrao da bi bilo nepošteno da sa te pozicije ostvarujem ličnu beneficiju. Iako sam pre toga bio autor i voditelj više emisija različitog žanra (od političkih do sportskih) glavni i odgovrni urednik me bez posebnog rešenja skida sa „živog“ programa i pod izgovorom da sam potreban kao spiker daje mi usmeno zaduženje da ubuduće prezentujem informativne emisije i pratim utakmice Košarkaškog kluba. Kada sam ponovo postavio pitanje povećanja koeficijenta, direktorka  mi odgovara da budem srećan što uopšte radim.  Ubrzo nakon toga kao jednu od odredbi u novi Kolektivni ugovor, direktorka ubacuje tendeciozno član u kome stoji da „poslodavac nije u obavezi da poveća koeficijent radniku koji promeni stepen obrazovanja, a da to nije u funkciji posla koji obavlja u firmi“. Ovaj član je ubačen krajnje tendeciozno, jer u poslednjih 10 godina u firmi niko nije završio dodatne škole. Više puta usmeno tražim od urednika da mi da autorstvo nad nekim od emisija koje sam ranije uređivao i vodio, ali dobijam negativan odgovor.  U međuvremenu direktorka, glavni i odgovorni urednik i još neki članovi vladajuće partije koji rade u firmi proturaju glasine da sam neradnik, a s druge strane ne dobijam radne zadatke. Pisanim putem sam se u toku jula 2011. obratio direktorki i glavnom i odgovornom uredniku da mi dodele autorstvo nad nekim emisijama, što oni odbijaju pravdajući se da je na snazi letnja šema. Želim da mi date odgovor da li ima osnova za pokretanje tužbe i prijavu inspekciji rada?

     

    Zakonom o radu je predviđeno da se opštim aktom utvrđuju elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka. Prema tome, opštim aktom se utvrđuju elementi za obračun i isplatu osnovne zarade, ali Zakonom nije predviđeno da element na osnovu kojeg se utvrđuje zarada mora biti koeficijent. Ako je koeficijent jedan od elemenata za utvrdivanje zarade, onda on može biti utvrđen opštim aktom (za tipične poslove ili za svaki posao pojedinačno) i stoga je potreban na uvid Pravilnik o radu kod vašeg poslodavca, kao i vaš ugovor o radu.
    Dalje, imajući u vidu da ste u međuvremenu diplomirali želela bih da vam skrenem pažnju da je u skladu sa odredbama Zakona o radu i po Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, diskreciono pravo (ne i obaveza) poslodavca da vam ponudi aneks ugovora o radu radi premeštaja na drugi posao za koji se zahteva viši stepen stučne spreme. U tom smislu vaše novo radno mesto bi diktiralo i opis poslova koje biste obavljali, ali to je diskreciono pravo poslodavca. Da bi se procenilo da li je došlo do povrede vaših prava davanjem novih radnih zadataka (poput prezentovanja informativne emisije i praćenje utakmica), trebalo bi da se utvrdi da li su isti u opisu vašeg radnog mesta. U ovu svrhu trebalo bi izvršiti uvid u vaš ugovor o radu i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
    Ako smatrate da ste stavljeni u nepovoljan položaj, između ostalog i zbog funkcije koju ste obavljali, zakon vas (kao bivšeg predsednika sindikata kod poslodavca) štiti na sledeći način: poslodavac ne može da vam otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da vas stavi u nepovoljan položaj za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako postupate u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ovde dolazimo na polje dokazivanja (što je u praksi dosta teško) da ste vi stavljeni u nepovoljan položaj zbog funkcije koju ste obavljali. Naravno, moralo bi da se dokaže da je do povrede vaših prava došlo, a da ste vi u svemu postupali u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ukoliko je poslodavac sve "pokrio" internom dokumentacijom, bio bi to dosta naporan posao. Takođe, ovo se odnosi i na mogućnost pokretanja sudskog postupka za naknadu štete zbog diskriminacije.
    (Avgust, 2011)

  • Povreda radne discipline

    Prošlog meseca dobio sam rešenje o novčanom kažnjavanju, kojim će mi se odbiti 10 posto, a ovih dana dobijam rešenje da sam kažnjen sa 20 odsto od plate u naredna tri meseca. Kao razlog navodi se povreda radne discipline time što se nisam upisivao u knjigu evidencije dolazaka i odlazaka sa posla. Direktorka se poziva na uvedenu obavezu o evidentiranju uvedenu 10. januara 2011. Prvo: Ja uopšte nisam zvanično upoznat sa ovom odlukom jer sam u tom periodu duže vreme bio na godišnjem odmoru i bolovanju. Rešenje nisam video na oglasnoj tabli, a direktorka i urednik mi nisu ni usmeno saopštili da imam obavezu upisivanja u knjigu evidencije. Drugo: U rešenju se navodi da je obavezno radno vreme za sve novinare prepodne od 8:30h do 14:30h, a popodne od 14h do 20h, i da se u tim terminima i treba upisivati u knjigu evidencije u redakciji. Ja jednostavno nisam mogao da ispoštujem ovu obavezu, jer sam celu godinu proveo na poslovima prezentera informativnog programa, koji se snima u popodnevnim satima u studiju, a vesti preuzimam u redakciji. Redakcija i studio su fizički razdvojeni. Nalaze se u dve različite ulice. Kada preuzmem vesti u redakciji oko 14:30h nosim ih u studio, gde se one popodne snimaju, a kasnije emituju. Kada završim sa snimanjem vesti u redakciji nema nikog, tako da mi ni knjiga nije dostupna. Eventualno se mogu upisivati u dve različite knjige evidencije, ako u studiju postoji takva knjiga. Treće: Sportski događaji koje sam pratio odvijaju se uglavnom vikendom i naravno van studija. Kako onda da ispoštujem upisivanje u knjigu evidencije?

     
    Poslodavac ima pravo da ovakvu obavezu propiše i da sankcioniše kršenje ove obaveze. U konkretnom slučaju će se ceniti da li je poslodavac postupio zakonito, a neće se centiti celishodnost postupanja poslodavca. Ne znam kako su ostali zaposleni sa takvim rešenjem upoznati?  Da li su i drugi zaposleni imali problema sa evidentiranjem i da li su oni kažnjavani?
    Za savet o pokretanju sudskog postupka, kao i eventualnom kontaktiranju inspekcije rada, trebala bi dodatna dokumentacija.
    (Avgust, 2011)
  • Porezi i doprinosi na autorsku naknadu

    Sa izdavačem sam zaključio usmeni izdavački ugovor o objavljivanju tekstova čiji sam autor. Ovim ugovorom nije ugovorena autorska naknada, te me zanima na koji način mogu da obavežem izdavača da mi uplati porez i doprinose koji se uplaćuju na autorsku naknadu.

     

    Budući da naknada nije ugovorena, jedina mogućnost je iniciranje sudskog postupka u kojem će se dokazivati da je autorska naknada bila ugovorena (iznos će se opredeliti u visini uobičajene autorske naknade) i potraživati taj iznos uvećan za iznos pripadajućeg poreza i doprinosa.
    (Septembar, 2011)

  • Preteće SMS poruke

    NN lice mi je uputilo 2 SMS poruke preteće sadržine. Pre obraćanja vama, obratio sam se i policiji.

     

    Policija bi vašu prijavu trebalo da prosledi nadležnom javnom tužiocu, te savet je da u javnom tužilaštvu proverite da li je to već učinjeno, jer je izvesno da u policiji nećete dobiti ovu informaciju. U tom slučaju nema potrebe za podnošenjem nove krivične prijave, te, što se tiče samog postupka, za slučaj da javni tužilac nađe da nema osnova za preduzimanje krivičnog gonjenja on će vas obavestiti o toj činjenici, te biste tada imali pravo da preuzmete, odnosno nastavite krivično gonjenje.
    (Septembar, 2011)

  • Zlostavljanje na radu

    Već duži period izložena sam zlostavljanju na radu od strane neposrednih rukovodilaca koji me stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene, odnosno vređaju moje dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet. Zaključili su sa mnom 5 Aneksa Ugovora o radu i to na vrlo ponižavajući način sa umanjenim koeficijentom na moju štetu, uskratili prava na usavršavanje, oduzeli mi poslove bez objašnjenja, primili druge radnike na radna mesta na kojima sam ja mogla da radim, pravna služba mi nije dala dokumentaciju, izbacili su me iz kancelarije, izostavili me sa spiskova zaposlenih koji se pojavljuju na oglasnoj tabli (sve vezano za zaduženja na radiju odnosno obaveza zaposlenih), nisu mi dali ovlašćenja za puštanje vesti na sajtu, izolovali me od drugih radnika.


    U skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu tužbom za sprečavanje zlostavljanja na radu se ne može pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog iz radnog odnosa. U konkretnom slučaju to bi se odnosilo na Ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu. Protiv takvih akata zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu u drugom postupku. Priloženi dokazi na druge okolnosti se u najvećem delu odnose na lični doživljaj klijenta, a takođe pojedini navodi klijenta u toku postupka mogu se tretirati kao primedbe na celishodnost postupanja poslodavca, što nikako ne može biti predmet ovog spora.

    (Septembar, 2011)

On-Line Formular za pravne savete

Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Besplatna pravna pomoć, svojim članovima pruža uslugu besplatnih pravnih saveta.

Pružanje besplatnih pravnih saveta obuhvata pitanja povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim pravima i obavezama novinara i drugih medijskih radnika kao i u vezi sa pravima i obavezama koje proizilaze iz radnog prava.

Više informacija o mehanizmu pružanja usluge besplatnog zastupanja na sudu možete potražiti OVDE.

Ukoliko vam je potreban pravni savet molimo vas da popunite on-line formular.

Pravni savet potreban je uvezi sa:

Nivo poverljivosti informacija