BAZENUNS.RS

 

Pravni saveti

Baza pravnih saveta je otvorena i potpuno pretraživa baza u kojoj su sadržana pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama, kao i odgovori advokata. Saveti su novinarima i drugim medijskim radnicima pruženi u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.

 

Na ovoj strani, pretraga pravnih saveta moguća je na osnovu ključnih reči / zadatih tagova (desno).

Odgovarajući na potrebe svog članstva, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku donatorskih organizacija od 2009. godine pružalo pravne savete svojim članovima od kada i datiraju podaci u bazi.

Baza podataka namenjena je prvenstveno novinarima ali i ostalim zainteresovanim posetiocima.

Zamišljena je kao resurs koji se redovno ažurira novim pitanjima i odgovorima.

Svaki vaš komentar ili primedba u vezi Baze pravnih saveta je dobrodošla.

 

Novinari ili medijski uposlenici, pravni savet u vezi sa profesionalnim ili radnim pravima i obavezama mogu dobiti popunjavanjem on-line formulara u dnu strane.

Izradu BAZE PRAVNIH SAVETA, kao i sajta BAZENUNS.RS, podržala je organizacija Civil Rights Defenders.

  • Potvrda o radu

    Pisao sam tekstove u jednom listu. Kada sam im tražio da mi izdaju potvrdu oni su odbili da je izdaju, pozivajući se na to da nikada nisu imali zaključen ugovor.

     

    Ovakav ugovor ne mora da bude zaključen u pisanoj formi. Takođe, ukoliko vam nisu platili honorar za tekstove koje ste pisali, možete da ih tužite. Osnov za tužbu može biti i neovlašćeno umnožavanje autorskog dela. Na ovaj način možete da pokušate da izdejstvuje izdavanje tražene potvrde. Takođe, brojevi lista u kojima su izdati tekstovi mogu da posluže kao dokaz da ste pisali za taj list.

    (Avgust, 2012)

  • Komunikacija e-mailom

    Dobio sam mejl sa nalogom koji je potpisan imenom mog urednika da obradim saopštenje SO, što sam i učinio. Međutim, ispostavilo se da nalog nije urednikov i da moram da pišem izveštaj direktorki. Smatram da zbog ovoga mogu dobiti otkaz. Sporni mejl sam obrisao, ali sam se obratio policiji da sazna ime pošiljaoca koji se potpisao kao urednik.

     

    Kako ste ceo slučaj prijavili policiji, oni bi vašu prijavu trebalo da proslede tužilastvu na dalje postupanje. Proverite u policiji da li je to već učinjeno. Ceo ovaj slučaj otežava činjenica da ste obrisali sporni mejl. Uz izveštaj direktorki dostavite i dopis koji ste uputili policiji. 

    (Avgust, 2012)

  • Promena osnivača

    U NVO koja je osnovala novine, došlo je do reizbora. Izabrano je novo rukovodstvo, a u impresumu je ostao naziv osnivača. Sada novi predsednik nastoji da po svaku cenu novine otme od mene i mojih saradnika osnivača i da počne da pravi biznis. U APR-u ne znaju šta se dešava u ovakvim slučajevima, a u Statutu NVO nema ni pomena o vlasništvu nad novinama. Da li može da se pronađe drugi osnivač (u APR-u kažu da ne može)?

    Pitam Vas  „da li je moguće promeniti osnivača“? Jer, jednostavno prenošenje staranja o novinama koje su došle uzgred i o kojima novi predsednik NVO osnivača nema pojma, je klasična pljačka tuđe ideje. Ako zaista ne može da se nađe drugi osnivač onda je ovo još jedna od milijardu gluposti koja je u ovoj jadnoj zemlji ozakonjena. Šta ako se ugasi NVO kao osnivač? Nije valjda novina sa svetlim tradicijama osuđena na gašenje? 

    Napomena: Pomenutu NVO sam takođe osnovala ja, ali sam se umorila i mislila sam da se pasiviziram, ali da mi novine ostanu. U osnivačkim aktima i novinama za osnivača stoji moje ime i prezime. 

     
    U  skladu  sa  odredbama  Zakona  o  javnom infomisanju osnivač javnog glasila ne može  preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo. U tom smislu se ne može promeniti osnivač. Međutim, do prenošenja javnog glasila bi moglo doći samo ukoliko bi se sprovela statusna promena udruženja (pripajanje, spajanje i podela udruženja), te da se nakon tako sprovedene statusne promene izvrši prenos javnog glasila. U skladu sa Zakonom o udruženjima odluku o statusnoj promeni donosi skupština udruženja.
     
    Takođe, skrenula  bih  vam pažnju i na to da da svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom za utvrđivanje ništavosti pojedinačnog akta udruženja koji je donet suprotno zakonu, statutu ili drugom opštem aktu udruženja, u roku od petnaest dana od dana saznanja za akt, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja akta. Na ovaj način možete utvrditi ništavost odluke o izboru novog rukovodstva ukoliko je ista doneta na nezakoniti način, odnosno u suprotnosti sa statutom ili drugim opštim aktom udruženja.
     
    Nakon uvida u Statut, može se utvrditi da li su ovlašćenja predsednika toliko velika da bi on na osnovu svojih zakonskih i statutarnih ovlašćenja mogao da menja Statut udruženja, kao i da odluči o prestanku rada udruženja.
     
    Statut je morao biti izmenjen odlukom Skupštine i to dvotrećinskom većinom članova udruženja. Predsednik udruženja se menja odlukom Upravnog odbora, a Upravni odbor bira Skupština.
     
    Dakle, o svakoj preduzetoj aktivnosti je direktno ili indirektno  morala da odluči Skupština. Trebalo bi da sazovete Skupštinu sami i time pokušate da sprečite dalje, ako verujete da su u pitanju, malverzacije. Za sazivanje vanredne sednice Skupštine je potrebna pisana inicijativa  najmanje 1/3 članova udruženja. Što se tiče mandata predsednika, trebalo bi proveriti u APR-u kada je odluka o izboru predsedika doneta.
     
    Takođe je važno u kakvim ste odnosima sa ostalim članovima Upravnog odbora  i  ostalim  članovima udruženja, kao i to da li postoji još članova koji dele vaše mišljenje i koji bi uticali na to da se promene ove stvari.
    (Septembar, 2012)

  • Osnivanje novina

    Na koji način mogu da osnujem novine?

     

    Za upis javnog glasila u registar koji vodi Agencija za privredne registre (APR), potrebna sledeca dokumentacija:
     
    1.  Popunjena registraciona prijava,
    2.  Izvod iz odgovarajućeg javnog registra kojim se dokazuje identitet osnivača, ako osnivač nije registrovan u registru koji vodi APR,
    3.  Dokument o katalogizaciji koji izdaje Narodna biblioteka Srbije,
    4. Odluka osnivača o imenovanju glavnog i odgovornog urednika javnog glasila,
    5.  Dokaz o uplati naknade za registraciju javnog glasila u iznosu od 2.500,00  din. Uplata se vrši na broj računa APR-a: 840-29772845-66, poziv na broj 06.
     
    Ako želite da sadržaj novina objavljujete i na internetu, a to nije posebno javno glasilo, već je forma javnog glasila koje se upisuje, i taj podatak se navodi u prijavi u delu koji se odnosi na naziv za internet, elektronsku ili dugu formu javnog glasila.
     
    Prijavu podnosi zastupnik pravnog lica - osnivača javnog glasila ili lice koje on ovlasti.
     
    U skladu sa odredbama ZJI postoji obaveza objavljivanja impresuma i skraćenog impresuma. Impresum javnog glasila obavezno sadrži: naziv javnog glasila, firmu i sedište osnivača i lična imena odgovornog urednika javnog glasila i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine. Skarćeni impersum za internet izdanja nije izričito propisan (iako  je predviđeno da mora da se objavljuje), ali smatramo da je dovoljno da se stavi oznaka internet  javnog glasila (kao što je obeležen logo na TV-u). Impresum mora biti integralno objavljen i jasno odvojen od ostalog sadržaja javnog glasila.
    (Novembar, 2012)

  • Osnivanje internet javnog glasila

    1. Šta je potrebno za registraciju internet javnog glasila?

    2. Da li može biti registrovan kao NVO?   

    3. Da li mora imati naznačeno odgovorno lice, direktora ili urednika?

     

    Javno glasilo u skladu sa odredbama ZJI nema status pravnog lica, ali mora imati osnivača koji može biti NVO.
     
    Za registraciju internet izdanja javnog glasila u Registar javnih glasila koji vodi Agencija za  privredne registre je potrebna sledeća dokumentacija:
     
    1.  Popunjena registraciona prijava,
    2.  Izvod iz odgovarajuceg javnog registra kojim se dokazuje identitet osnivača, ako osnivač nije registrovan u registru koji vodi APR
    3. Dokument o internet adresi - upit iz baze RNIDS -a,
    4. Odluka osnivača o imenovanju glavnog i odgovornog urednika javnog glasila,
    5. Dokaz  o uplati naknade za registraciju javnog glasila u iznosu od 2.500,00  din. Uplata se vrši na broj računa APR-a: 840-29772845-66, poziv na broj 06.
     
    Prijavu podnosi zastupnik pravnog lica - osnivača javnog glasila ili lice koje on ovlasti.
     
    U skladu sa odredbama ZJI postoji obaveza objavljivanja impresuma i skraćenog impresuma. Impresum javnog glasila obavezno sadrži: naziv javnog glasila, firmu i sedište osnivača i lična imena odgovornog urednika javnog glasila i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine. Skarćeni impersum za internet izdanja nije izričito propisan (iako  je predviđeno da mora da se objavljuje), ali smatramo da je dovoljno da se stavi oznaka internet  javnog glasila (kao što je obeležen logo na TV-u). Impresum mora biti integralno objavljen i jasno odvojen od ostalog sadržaja javnog glasila.
    (Novembar, 2012)

  • Smanjenje plate ili otkaz

    Poslodavac mi je ponudio drastično smanjenje plate (na oko 30.000 din) ili otkaz. Obrazloženje da se konceptualno razilazi sa idejama i zamislima glavnog i odgovornog urednika. Posle razgovora sa gl. i odgovornim urednikom, ponudili su mi sporazumni raskid radnog odnosa i isplatu tri poslednje plate. Zanima me da li u slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa imam pravo na nekakvu finansijsku pomoć od Biroa za nezaposlene? Imam još manje od dve godine do ispunjenja prvog uslova za penziju.

     

    Ukoliko vam poslodavac da otkaz zato što "ne ostvarujete rezultate rada, odnosno nemate potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radite" ili vas proglasi tehnološkim viskom, ako ima uslova, ostvarili biste pravo na novčanu naknadu od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. Iznos naknade je 50% prosečne zarade odnosno plate ili naknada zarade nezaposlenog koju je primao u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, s tim što su u ovu naknadu uračunati i porezi i doprinosi pa bi "na ruke" isplaćivalo manje.
    Ukoliko vam ponude da budete tehnološki višak, poslodavac ima zakonsku obavezu da vam isplati otpremninu u iznosu zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Možete se, takođe, odreći te otpremnine ili da pristanete da vam uplate manje (npr. 3 poslednje zarade koje su mu već ponudili). Ako se poslodavac odluči za otkaz zbog neispunjavanja rezultata rada, po zakonu su dužni da ispune uslov otkaznog roka (1 mesec do 10 godina staža, 2 meseca za 10-20 godina staža i 3 meseca za preko 20 godina staža), ali vi možete da se dogovorite sa poslodavcem da odmah prestanete sa radom, a da vam poslodavac isplati naknadu zarade za te mesece koje bi po zakonu mogli da radite i primate platu.
     
    Naš savet je da ne treba da pristane na sporazumni raskid jer vam tako neće teći staž i neće primati naknadu do penzije.
    (Novembar, 2012)

  • Firma nije plaćala honorara

    Kompanija sa kojom sam zaključio autorkski ugovor mi nije plaćala honorare. Kada sam pokrenuo sudski postupak, zaključio sam sudsko poravnanje sa dužnikom. Kako dužnik nije postupio u skladu sa poravnanjem, pokrenuo sam prinudno izvršenje. Iz NBS mi je stigao dopis da je dužnik u stečaju i da se ne može namiriti.

     

    Uvidom u dostupne registre i dokumentaciju zaključili smo da je dužnik bio u stačeju i da je prema pravilima stečajnog postupka došlo do prodaje dužnika kao pravnog lica. Međutim, imajući u vidu da ste zaključili ugovor nakon prodaje dužnika u stečaju, vi u ovom trenutku potražujete svoje dugovanje prema pravnom licu koje nije u stečaju. Trebalo bi da se obratite sudu dopisom i insistirate da sud dostavi potrebnu dokumentaciju NBS kako bi se ovaj problem rešio.
    Ukoliko sud ne odgovori, obratite se predsedniku suda pritužbom na rad postupajućeg sudije.
    (Decembar, 2012)

  • Autorske fotografije

    U emisiji na državnoj televiziji su korišćene dve fotografije čiji sam autor. Tužio sam državnu televiziju zbog povrede autorskih prava. Tužbeni zahtev je iznosio oko 502.000 dinara. Sud je doneo odluku (koju je Apelacioni sud potvrdio) da fotografije koje su emitovane "nisu upotrebljene i emitovane u komercijalne svrhe" i usvojio je tužbeni zahtev u iznosu od 62.000 dinara. Odbijen je zahtev da budem oslobođen sudskih taksi iako sam nezaposlen i nemam finansijskih primanja kao i da se na moje ime ne vodi ništa od nepokretnosti. Zanima me šta mogu da preduzmem kako bi zaštitio svoja prava?

     

    Sud bi trebalo presudom da vam dosudi troškove srazmerno uspehu u sporu. Dakle, iznos tužbenog zahteva koji je usvojen bi trebalo da bude uvećan za troškove u procentu u kojem je tužilac uspeo u sporu. Diskutabilno je pitanje obrazloženja presude, ali kako je nismo imali na uvid, ne možemo to da komentarišemo. U dosadašnjoj praksi ovakav ishod je sasvim očekivan i dosuđena naknada je uobičajena.

    (Decembar, 2012)

  • Rešenje o proglašenju tehnološkog viška

    Koji je zakonski rok za tužbu protiv poslodavca zbog rešenja kojim se proglašavam tehnološkim viškom?

     

    Zakonski rok da tužite bivšeg poslodavca je 90 dana od momenta kada ste primili rešenje kojim ste proglašeni tehnoloskim viškom.

    (Decembar, 2012)

  • Pritisak lokalne televizije

    Televizija, čiji je, neformalni vlasnik i u tom trenutku kandidat za gradonačelnika, vodi kampanju protiv mene u svojim informativnim emisijama. Uzrok za to je u činjenici da mi je u toku prethodne godine neformalni vlasnik, u više navrata, nudio novac i posao na njegovoj televiziji a kako bi izveštavala blagonaklono o njemu. Kako na to nisam pristala u više navrata mi je pretio telefonom. 

     

    Problem je nastao kada je postalo izvesno da će biti raspisani izbori, a da će moji izveštaji kao dopisnika iz tog grada o političkim previranjima biti potpuno profesionalni, uz uvažavanje svih novinarskih i etičkih normi, ni malo navijački za bilo koga, ali u isto vreme dijametralno suprotni fabrikovanim izveštajima na njegovoj televiziji. 

     

    Više puta sam u negativnom kontekstu pominjana u emisijama televizije. Prilozi i komentari  su se odnosili na moj rad kao i na to da dobijam novac od aktuelnog gradonačelnika na najrazličitije načine, kao i da sam na platnom spisku mnogih. Sporna lokalna televizija je takođe kontaktirala televiziju za koju sam radila kao dopisnik i iznela niz neistina i optužbi na moj račun. 

     
    Postoji mogućnost da podnesete tužbu zbog povrede časti i ugleda, ali i sa druge strane da ovu televiziju prijavite RRA.
    (Mart, 2013)
Aktuelno

On-Line Formular za pravne savete

Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Besplatna pravna pomoć, svojim članovima pruža uslugu besplatnih pravnih saveta.

Pružanje besplatnih pravnih saveta obuhvata pitanja povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim pravima i obavezama novinara i drugih medijskih radnika kao i u vezi sa pravima i obavezama koje proizilaze iz radnog prava.

Više informacija o mehanizmu pružanja usluge besplatnog zastupanja na sudu možete potražiti OVDE.

Ukoliko vam je potreban pravni savet molimo vas da popunite on-line formular.

Pravni savet potreban je uvezi sa:

Nivo poverljivosti informacija